Vijesti iz svijeta
petak, 14 Avgust 2020 00:00

Kraj ere ʽLukašeskuaʼ ili početak velikog sukoba?

Ocijeni...
(0 glasova)

ukrajina1U Belorusiji stotine ljudi su povređene, a oko 7000 uhapšeno (među njima i oko 70 novinara) tokom protesta koji su počeli nakon što je opozicija optužila dugogodišnjeg vođu Aleksandra Lukašenka zbog lažiranja izbora 9. avgusta. Društvene mreže su preplavljene snimcima brutalnog nasilja specijalnih snaga, pre svega premlaćivanja nenaoružanih, čak i onih koji ne pružaju nikakav otpor.

Telefonske kamere užasnutih građana bileže stravične povrede, pucanje po prozorima stambenih zgrada, vrištanje i klečanje pred policijom. Prebijeni su i neki lekari zbog pomaganja povređenim demonstrantima. Do sada su najmanije dve osobe ubijene. Beloruski MUP saopštio je u četvrtak da su nemiri “izgubili masovni karakter”. Međutim, sledi vikend kada se očekuje novi talas sukoba.

Prema podacima Državne izborne komisije, Lukašenko je osvojio šesti predsednički mandat sa više od 80 odsto glasova. Opozicija i mnogi birači smatraju rezultate nameštenim. Učesnici protesta daju podršku Svetlani Tihanovskaje, bivšoj učiteljici koja se sticajem okolnosti na izborima pojavila kao Lukašenkov glavni rival. Prema podacima CIK-a ona je osvojila tek 9,9 odsto glasova. Nakon što je odbila da prizna zvanične rezultate, napustila je Belorusiju zbog pretnje pritvaranjem. Tihanovskaja koja se trenutno nalazi u susednjoj Litvaniji i njene pristalice smatraju da je za nju glasala većina građana. Lukašenko tvrdi da je ona najslabija od svih njegovih konkurenata.

Sve dublja kriza

Situacija se komplikuje iz dana u dan. Postizborni nemiri izbiju svake noći u Minsku i drugim beloruskim gradovima. Ljudi grade barikade, bacaju Molotovljeve koktele, policija uzvraća brutalnim premlaćivanjem, svetlećim granatama te gumenim mecima. Pritvaraju ne samo učesnike protesta, već obične pešake i vozače. Ljudi danima traže po zatvorima svoje rođake. Uhapšeni svedoče o prepunim ćelijama i masovnom mučenju.

U Belorusiji stotine ljudi su povređene, a oko 7.000 uhapšeno, među njima i oko 70 novinara, tokom protesta.

Stručnjaci već godinama smatraju izbore u Belorusiji nepoštenim i neslobodnim. Kao i prethodne predsedničke kampanje, ovu predizbornu trku obeležila su hapšenja i pritvaranja ključnih opozicionara i aktivista. A među njima su Viktor Babariko, Velerij Cepkalo te bloger Sergej Tihanovski, suprug Svetlane Tihanovskaje koja u početku kampanije nije planirala političku karijeru.

Posmatrači veruju da je Lukašenko dopustio Tihanovskajoj da uđe u trku jer je smatrao da ona ne predstavlja nikakvu pretnju. Pred izbore ona je obećala da će osloboditi političke zatvorenike, održati referendum o vraćanju Ustava iz 1994. godine, te nove predsedničke izbore u roku od šest meseci uz učešće svih alternativnih kandidata.

Kakva god bila Lukašenkova kalkulacija, Belorusija klizi u sve dublju krizu. U zemlji su počeli štrajkovi (čak i u minskoj fabrici automobila koja se smatra simbolom beloruske industrije), a sve veći broj policajaca izražava neposluh ili podnosi ostavke.Tako je post bivšeg kapetana policije na Instagramu, u kojem piše da je dao ostavku nakon 17 godina službe, dobio je više od 380 hiljada lajkova.

Ima li prostora za dijalog?

S jedne strane, barem, teoretski, postoji mogućnost da se pregovara o ustupcima te uslovima po kojima će se Lukašenko povući. S druge strane, sve teže je postići dogovor kada je već prolivena krv.

Belorusija danas liči na Poljsku s početka 80-ihEPA

Belorusija danas liči na Poljsku s početka 80-ih, kada je prokomunistička elita, koju je mrzelo celo društvo, bila prisiljena sesti za pregovarački sto, smatra Alesj Bjeljatski, šef beloruskog Centra za ljudska prava “Proleće”, bivši politički zatvorenik.

“Vlasti su se po prvi put suočile s činjenicom da se bore ne samo s političkom opozicijom, već i s javnim organizacijama, novinarima, braniocima ljudskih prava. Svi slojevi društva su sada uključeni u političke procese. Vidimo kako desetine hiljada građana izlaze na mirne akcije, a to su ljudi koji nikada nisu bili u politici, koji ranije nisu čestvovali u javnim aktivnostima. Sada oni protestuju protiv nepravednog glasanje i zahtijevaju fer izbore”, istakao je Alesj Bjeljatski. “Bez obzira na to kako će ova kriza završiti, Lukašenko je u očima beloruskog društva izgubio legitimitet”, navodi ovaj stručnjak.

Međutim, dobitnica Nobelove nagrade za književnost Svetlana Aleksijevič smatra da je Lukašenko doveo u Minsk pripadnike ruske policije za razbijanje demonstracija, OMON, kako bi ugušio proteste. “Vidimo skoro nečovečan, satanski bes s kojim OMON deluje i teško je poverovati da je reč o beloruskom OMON-u”, smatra Aleksijevič.

Moskva zabrinuta zbog “destabilizacije spolja”

Strani partneri, izuzev Rusije, ovih dana oštro kritikuju beloruske vlasti i pozivaju na prekid nasilja. Evropska unija preti sankcijama i potpunim preispitivanjem odnosa s Minskom. Poljska, Letonija, Litvanija i Estonija ponudile su posredovanje u postizanju mirnog rešenja.

Ruske vlasti govore o “neviđenom” pritisku spolja te pokušaju destabilizacije u ovoj zemlji. “Rusija ostaje pouzdan saveznik i prijatelj Belorusije te bratskog beloruskog naroda”, navela je glasnogovornica ruskog MIP-a Marija Zaharova.

U Moskvi policija je rasterala skup u podršku beloruskim demonstrantima, privedeno je desetak ljudi. Dok ruska televizija mahom pod kontrolom Kremlja smatra postupanje beloruskog vladara ispravnim, “ruski internet” se digao protiv “Lukašeskua”.

Očuh, Lukašesku, Žohar

Društvene mreže u Rusiji, a posebno Facebook, često se pretvaraju u bojno polje, a posebno kada su u pitanju “istorijski” događaji. U burnim raspravama oko Belorusije učestvuju skoro svi značajni politikolozi, novinari i predstavnici političkih stranaka. Lukašenkovi protivnici su uglavnom predstavnici liberalnog dela ruskog društva koji otvoreno pozivaju na njegovu ostavku i suđenje. Beloruski vladar koga u bivšem SSSR-u godinama zvali “Otac” (“Baсka”na beloruskom) preko noći je postao “Očuh”, “Lukashešku” ili čak “Žohar”.

Uprkos brutalnosti bezbednosnih snaga i slaboj organizaciji opozicije, u Rusiji malo ko veruje da će Lukašenko moći da produži svoju 26-godišnju vladavinu. Brojni politikolozi nastoje da procene dalji razvoj događaja i njihov uticaj na Rusiju, obzirom da su dve zemlje međusobno povezane i imaju sličan politički sistem. U ovom kontekstu prisećaju se razbijanja protesta pred moskovske izbore, pre godinu dana, te pominju sadašnje masovne demonstracija u Habarovsku (na Dalekom Istoku) koji su izbili pre mesec dana zbog hapšenja tamošnjeg guvernera. Upravo iz Habarovska, gde postoji najveći rizik od eskalacije, stižu brojne poruke podrške beloruskim demonstrantima.

Kremlj neće predati Belorusiju opoziciji, smatra ruski liberalni političar Leonid Gozman. “Putin bi možda voleo da vidi nekoga drugog na mestu Lukašenka, ali ne može dopustiti da on bude smenjen voljom naroda. Rusija i Belorusija su previše bliske u kulturološkom i mentalnom smislu, stoga bi poraz beloruskog diktatora na izborima potaknuo demokratski pokret i u Rusiji. Dakle, ako Lukašenko ne savlada situaciju, Rusija će priskočiti u pomoć”, smatra Leonid Gozman.

(Al Jazeera)

Procitano 165 puta

S5 Box