Vijesti iz rubrike Scitech
Scitech

Scitech (246)

Ocijeni...
(0 glasova)

smartphone7Globalna prodaja pametnih telefona u 2018. godini je opala, prvi put od kada postoje ovi uređaji.
Tržište je smanjeno za 1 posto lani, prema preliminarnim podacima konsultantskih kompanija Canalys i Counterpoint Research. Istraživačka firma IDC procjenjuje da je pad bio čak 3 posto.

Apple i Samsung su objavili pad prodaje u posljednjem kvartalu prošle godine.

Južnokorejski LG također je najavio pad operatinog profita u posljednjem kvartalu 2018. za 80 posto.

Najveći pad došao je sa najvećeg tržišta na svijetu – Kine, gdje prodaja pada već dvije godine zaredom.

Canalys procjenjuje da je kinesko tržište palo za 9 posto lani zbog usporavanja tamošnje ekonomije, slabije valute i posljedica trgovinskog rata s Amerikom.

No, procjene za ovu godinu su nešto bolje i očekuje se oporavak tržišta, doduše blagi.

– Prethodna godina je bila toliko loša da 2019-oj neće biti teško da bude bolja od 2018. – rekao je Tom Kang, istraživački director u Counterpointu.

Procjenjuje da će prva polovina 2019. biti loša, ali se oporavak očekuje u drugoj polovini godine.

Oporavak će, kako kaže, biti uglavnom vođen time što će vlasnici starijih modela mobilnih telefona prelaziti na smartphone.

Indija i Afrika u fokusu
Iako se problemi na kineskom tržištu nastavljaju, analitičari predviđaju veći rast na tržištima poput Indije i afričkih zemalja, gdje ukupno više od milijardu ljudi i dalje nema smartphone.

– Ta tržišta će nastaviti rasti i dizati ukupni globalni obim tržišta pametnih telefona – rekao je Mo Jia, analitičar u Canalysu, dodajući da će se ove godine tržište vratiti “veoma blagom rastu”.

No, mnogo toga će zavisiti od Kine i trgovinskog rata sa SAD koji već nanosi štetu kompanijama s obje strane, uključujući Apple, Huawei i ZTE.

Analitičari očekuju da će se i kinesko tržište oporaviti ako se postigne trgovinski sporazum sa SAD. No, stvari su tu zasad neizvjesne.

Kineske kompanija jačaju
S druge strane, kada je riječ o proizvođačima, balans moći će se ove godine dodatno pomjeriti ka Istoku. Kineske kompanije, kao što su Xiaomi, Oppo and Vivo, prigrabit će veći dio kolača.

Sve tri kompanije, zajedno sa Huaweijem, povećale su svoje tržišne udjele u 2018. a na štetu Applea i Samsunga.

Xiaomi, naprimjer, je lider tržišta u Indiji, jednom od najperspektivnijih tržišta, gdje veliki posao prave i Oppo i Vivo.

Apple i Smamsung ove godine će se suočiti s mnogo izazova, a sve praznine koje ostave popunit će kineske kompanije.

(CNN / BiznisInfo)

četvrtak, 03 Januar 2019 00:00

Šesto izumiranje izumiranje života na Zemlji

Ocijeni...
(1 glasova)

ekologija3Ako vas zanimaju oblici života sa kojima delimo ovu planetu verovatno ste čuli za „šesto izumiranje“. Ako niste, pogledajte o čemu se radi. Sjajna reporterka u oblasti ekologije Elizabeth Kolbert dobila je Pulitzerovu nagradu za knjigu pod tim naslovom. Još se vode rasprave o tome da li je šesto masovno izumiranje vrsta u istoriji Zemlje već u toku. Izvesno je da se nešto događa i da smo svedoci pomora velikih razmera beskičmenjaka, kičmenjaka i biljaka. Možda bi za tu pojavu trebalo uvesti širi pojam „biološkog uništenja“.

Ako se tome dosad poklanjalo manje pažnje nego klimatskim promenama, moglo bi se pokazati da je masovni pomor bioloških populacija najtragičnija od svih turobnih priča iz ljudske istorije. Moglo bi se pokazati da je lakše ublažiti klimatske promene nego ovaj proces. Koliko god da je teško, uklanjanje fosilnih goriva iz globalne ekonomije nije teže ni neverovatnije od potpunog restrukturisanja modernog života i institucija neophodnog da se spreči dalje uništenje živog sveta na planeti.
Insekti nestaju

Na vrhu spiska životinja koje treba spasavati od uništenja su zvezde životinjskog sveta: tigrovi i polarni medvedi, orke i orangutani, slonovi i nosorozi i druga harizmatična stvorenja. Malo je onih koji brinu o „spasavanju“ insekata ili onih koji bi rado finansijski podržali takav poduhvat. Malobrojne vrste insekata vidljivih u našem prostoru nas nerviraju pa ih redovno mlatimo, gnječimo ili masovno ubijamo hemijskim preparatima.

Od gotovo dva miliona poznatih vrsta na planeti oko 70% su insekti. U lancu ishrane kopnenih životinja mnogi od njih imaju ključnu ulogu sličnu onoj koju plankton ima za život u okeanima. Harvardski entomolog (i specijalista za mrave) E. O. Wilson jednom je primetio: „Kad bi insekti nestali, u našoj životnoj sredini bi nastupio haos“.

A insekti nestaju.

Pre godinu dana rezultati prve dugoročne studije o populacijama insekata izazvali su zabrinutost (mada samo u profesionalnim krugovima) zbog mogućeg „ekološkog Armagedona“. Na osnovu podataka koje su prikupile desetine entomologa amatera u 63 rezervata prirode širom Nemačke, tim naučnika je zaključio da se za 27 godina populacija letećih insekata smanjila za 76%. U isto vreme, druge studije ukazuju na dramatične padove u populacijama pojedinih vrsta buba, pčela i moljaca.

Šta je doprinelo tom kolapsu? Izvesno je posredi ljudski faktor, ali on se sastoji od mnogo faktora: između ostalih, propadanje i nestanak staništa, upotreba pesticida u poljoprivredi, industrijska poljoprivreda, zagađenje, klimatske promene, pa čak i podmuklo delovanje „svetlosnog zagađenja koje remeti orijentaciju noćnih insekata i njihovo parenje“.

Prošlog oktobra stiglo je još zabrinjavajućih vesti.

Kada je američki entomolog Bradford Lister prvi put posetio nacionalnu šumu El Junke u Portoriku 1976. godine, nije znao da će 40 godina kasnije dugoročna studija koju je upravo započinjao otkriti „hiperalarmantnu“ novu realnost. U tim decenijama populacija antropoda, u koju spadaju insekti i stvorenja poput pauka i stonoga, opala je za nezamislivih 98% u El Junkeu, jedinoj tropskoj prašumi u Nacionalnom šumskom sistemu SAD-a. Nije neobično što su i insektivore (životinjske populacije koje se hrane insektima) – ptice, gušteri i žabe – doživele dramatičan pad, a neke čak potpuno nestale. A sve se to dogodilo pre nego što je uragan Marija opustošio El Junke ujesen 2017.

Šta je izazvalo tu propast? Ako eliminišemo propadanje ili nestanak životnog staništa (El Junke je zaštićena nacionalna šuma) i upotrebu pesticida (koja je u Portoriku opala za preko 80% od 1969), Lister i njegov meksički kolega Andres Garcia su zaključili da su uzrok ove propasti klimatske promene, delom zato što je tokom te četiri decenije prosečna maksimalna temperatura u El Junkeu porasla za četiri Fahrenheitova stepena.

Iako i naučne studije i anegdotske priče o insektocidu zasad dolaze samo iz Evrope i Severne Amerike, mnogi entomolozi su uvereni da je propadanje populacija insekata svetski fenomen. Kako se globalno sve češće događaju ekstremni meteorološki događaji – požari, poplave, uragani – „povezivanje tačaka“ širom planete postalo je temelj komunikacije o klimatskim promenama „koja treba da pomogne javnosti da uklopi individualne događaje u širi trend“. Ovaj pristup treba primeniti na ceo živi svet. U isti mah, na svakom datom mestu razlozi biološkog propadanja mogu biti različiti i zato je ta pojava još složenija od klimatskih promena.
Zone plime

Životinjsko carstvo se sastoji od dve grupe: beskičmenjaka ili životinja bez kičme, i kičmenjaka. Insekti su beskičmenjaci kao i morske zvezde, morske sase, korali, meduze, krabe, jastozi i mnoga druga stvorenja. U stvari, beskičmenjaci čine 97% poznatog životinjskog carstva.

Godine 1955. objavljena je knjiga Ivica mora / The edge of the sea ekološkinje Rachel Carson, koja je prvi put usmerila pažnju javnosti na izvanredni diverzitet i gustinu beskičmenih oblika života koji zauzimaju plimsku zonu. Čak i danas, više od pola veka kasnije, verovatno nikad ne razmišljate o toj zoni – ivici mora ili okeana – kao o šumi. Nisam ni ja sve do pre nekoliko godina, dok nisam pročitao knjigu Olimpijski nacionalni park: prirodna istorija / Olympic national park: A natural history Tima McNultyja. Kao što on kaže: „Biljne asocijacije niske plimske zone obično su raspoređene u zajednice na više nivoa koji donekle liče na nivoe stare šume“. A u toj staroj šumi, morska zvezda vlada kao glavni predator obale.

Godine 2013. nastupio je pomor populacije morskih zvezda: sušica koju izaziva virus prvi put primećen u vašingtonskom Olimpijskom nacionalnom parku. Do kraja 2014, kao što piše Lynda Mapes u Seattle Timesu, uništeno je „više od 20 vrsta morske zvezde od Aljaske do Meksika“. U to vreme sam živeo na Olimpijskom poluostrvu i počeo sam da pišem o izumiranju morskih zvezda i da ga fotografišem (bolno iskustvo posle čitanja izvanrednog prikaza tih divnih stvorenja u knjizi R. Carson).

Sledećeg leta dogodilo se nešto čarobno. Najednom sam svuda video mladunce morskih zvezda. To je probudilo nadu među službenicima parka s kojima sam razgovarao: ako mlade jedinke prežive, većina vrsta će se vratiti. Nažalost, nije bilo tako. „Mlade morske zvezde pokazuju simptome bolesti i brzo umiru“, napisala je Mapes. Pomor na Pacifiku je bio velikih razmera (na mnogim mestima više od 99%) i po mišljenju naučnika bez „presedana po geografskoj rasprostranjenosti“.

Uzrok? Mogli bismo ga predstaviti situacijom u boks meču, kao direkt praćen aperkatom: otopljavanje Pacifičkog okeana usled klimatskih promena istovremeno je oslabilo životinje i ojačalo viruse koje ih napadaju. Odlični uslovi za pomor. Biće nam potrebne godine da utvrdimo pravu prirodu posledica ovog izumiranja. Morska zvezda je na vrhu lanca ishrane na ivici okeana i njeno potpuno izumiranje bi povuklo za sobom niz događaja, baš kao izumiranje insekata koji su temelj lanca ishrane na kopnu.

Istovremeno s pomorom morskih zvezda događala se još jedna nezapamćena pojava na ivici istih voda, duž pacifičke obale Sjedinjenih Država i Kanade. Bio je to „jedan od najvećih ikada zabeleženih pomora morskih ptica“, pisao je Craig Welch u časopisu National Geographic 2015. godine. A otad su pomor doživljavale i mnoge druge ptice, uključujući Kasinove njorke, debelokljune blune, obične blune, burnice, kratkorepe zovoje, crnonoge i severne galebove. Priroda tragedije koja se i dalje događa dobro je izražena naslovom septembarskog članka u magazinu Audubon: „Na Aljasci izgladnele ptice i prazne kolonije svedoče o uništenom ekosistemu“. Da bismo sve ovo dobro razumeli, opet treba povezati tačke raznih mesta, vrsta i vremena, ali pomor velike morske zvezde svedoči o tome da je biološko propadanje sada suštinski deo života na obalama okeana.
Izumiranje kičmenjaka

Preostalih 3% životinjskog carstva čine kičmenjaci. U 62.839 poznatih vrsta kičmenjaka spadaju ribe, vodozemci, gmizavci, ptice i sisari. Termin „biološko uništenje“ uveden je 2017. u inovativnom radu naučnika Geralda Ceballosa, Paula Ehrlicha i Rodolpha Dirzoa, koji su istraživali opadanje populacija, kao i izumiranje kičmenjaka. „Naši podaci“, pisali su oni tada, „pokazuju da pored globalnog izumiranja vrsta Zemlja doživljava i ogromnu epizodu njihovog opadanja i iskorenjivanja“.

Izveštaj Živa planeta, koji su prošlog oktobra na 148 strana objavili World Wildlife Fund International i Zoološko društvo Londona samo je pojačao osećaj hitnosti. Ključna poruka ovog obimnog izveštaja o zdravlju naše planete i uticaju ljudske aktivnosti na druge vrste zaista je turobna: od 1970. do 2014. posmatrane populacije kičmenjaka u proseku su globalno opale za 60%, a posebno su veliki gubici u tropima i slatkovodnim sistemima. Južna i Srednja Amerika imale su dramatičan gubitak od 89% kičmenjaka, a slatkovodne populacije širom sveta opale su nešto manje, ali i dalje za šokantnih 83%. Ovi rezultati su zasnovani na posmatranju 16.704 populacije 4.005 vrsta kičmenjaka, što znači da studija nije obuhvatila sve populacije kičmenjaka i da njene rezultate treba shvatiti kao barometar trendova u posmatranim populacijama.

Šta izaziva ove talase uništenja koji dostižu dosad nezamislive razmere? U izveštaju se kao glavni uzroci navode „prekomerna eksploatacija vrsta, poljoprivreda, konverzija zemljišta – u službi nekontrolisane ljudske potrošnje”. Kaže se i da klimatske promene predstavljaju „sve veću pretnju“ životu na Zemlji. Kad je reč o Severnoj Americi, izveštaj pokazuje opadanje od samo 23%. Nije strašno, je l’ da? Javnost bi mogla pomisliti da SAD i Kanada nisu ugrožene, a u stvarnosti insekti, životinje i biljke umiru širom Severne Amerike u neobično velikom broju.
Od kućnog praga do kraja sveta

Moje interesovanje za biološko uništenje počelo je na mom pragu. U martu 2006, par dana nakon što sam se uselio u iznajmljenu kuću u severnom Novom Meksiku, našao sam na tremu mrtvu domaću ševu, malu pticu pevačicu. Naletela je na jedan od velikih prozora kuće i uginula. U isto vreme, počeo sam da svuda u okolini primećujem veliki broj mrtvih pinija, drveća koje je simbol Novog Meksika. Mrtva ptica i mrtvo drveće probudili su u meni želju da saznam šta se dešava u mom novom krajoliku.

Kad pomislimo na šumu šta nam prvo pada na pamet? Svakako ne region pustinjskog jugozapada gde drveće nije dovoljno visoko. Pinija stara 800 godina može dostići visinu od svega 7 metara, dok je džinovska smreka slične starosti na pacifičkom severozapadu 10 puta viša. Ali u poslednjih 10 godina naučnici sve više cene pinije. To sam naučio iz knjige Drevne šume pinija-kleke: Prirodna istorija zemlje Mesa Verde / Ancient piñon-juniper woodlands: A natural history of Mesa Verde country.

Pokazalo se da taj ekosistem niskih krošnji i retkog drveća pruža utočište neverovatnom diverzitetu životinjskih vrsta. U stvari, Novi Meksiko ima jedan od najvećih diverziteta u Sjedinjenim Državama. Drugi je po diverzitetu sisara, treći po diverzitetu ptica i četvrti po ukupnom biodiverzitetu. Uzmimo ptice. Novi Meksiko zaostaje samo za Kalifornijom i Arizonom; u njemu žive 544 ptičje vrste, što je gotovo polovina od 1.114 vrsta koliko ih živi u SAD. Ali ovo navodim ne kao pohvalu mom novom domu, već kao uvod u tragediju.

Pre nego što sam naučio da se divim pinijama saznao sam da je većina pinija u Novom Meksiku već umrla. Između 2001. i 2005. bubica pod imenom potkornjak ubila je više od 50 miliona pinija, to jest oko 90% zrelih stabala u severnom Novom Meksiku. Za to je kriva kombinacija teške suše i brzog zagrevanja, koja je bila nepovoljna za drveće, ali je obezbedila idealnu životnu sredinu za eksploziju populacije potkornjaka. Pokazalo se da to nije izolovan događaj. Mnoge vrste potkornjaka tada su pustošile šume širom severnoameričkog zapada. Crna smreka, bela smreka, razne vrste borova i pinija – svi su umirali.

Drveće umire širom sveta. Godine 2010. naučnici iz više zemalja objavili su u časopisu Forest Ecology and Management studiju o umiranju šuma koje izazivaju klimatske promene. Podaci su beleženi od 1970. godine. Od Argentine i Australije do Švajcarske i Zimbabvea, od Kanade i Kine do Južne Koreje i Šri Lanke – šteta je svuda bila ogromna. Godine 2010. pisao sam o ovom velikom ekološkom gubitku: „Stotine miliona stabala nedavno je umrlo, a uskoro će umreti još stotine miliona. Pomislite na sve ptice i životinje koje zavise od tog drveća. Šta se s njima dogodilo i kako govorimo o onome što ne možemo da vidimo i što nikad nećemo znati?“ U Novom Meksiku se otkriva veličina i priroda tog još većeg nevidljivog gubitka.

Ranije ove godine, ornitološkinja Jeanne Fair i njene kolege iz Nacionalne laboratorije Los Alamos objavili su rezultate desetogodišnjeg istraživanja ptica na visoravni Paharito, u Jemens planinama Novog Meksika, gde su se dogodili neki od najvećih pomora pinija. Njihova studija pokazuje da je diverzitet ptica između 2003. i 2013. opao za 45% i da su se populacije ptica u proseku smanjile za 73%. Ironija je što ime te visoravni na španskom znači „ptičica“.

Pomor pinija koji je doveo do pomora ptica primer je povezivanja tačaka među vrstama i kroz vreme na jednom mestu, ali i primer onoga što je pisac Rob Nixon nazvao „sporo nasilje“. Ta „sporost“ (mada je zapravo reč o veoma brzim procesima na velikom kalendaru biološkog vremena) i potreba da se shvate razorne opasnosti u našem svetu znači da se moramo angažovati daleko više nego što je sekiracija posle loših vesti. Potrebno nam je ono što nazivam ekologijom dugog trajanja.

Vratimo se na kraju mrtvoj ševi na mom tremu. Jedna studija objavljena 2014. pokazala je da u Sjedinjenim Državama od udara o staklo svake godine umre čak 988 miliona ptica. Još gore od toga, za godinu dana domaće i divlje mačke ubiju do 2,4 milijarde ptica i 12,3 milijardi malih sisara u ovoj zemlji. U Australiji i Kanadi, dve druge zemlje u kojima je proučavan mačji pokolj ptica, ti brojevi su 365, odnosno 200 miliona – još jedan slučaj povezivanja tačaka preko raznih mesta i vrsta da bi se utvrdili različiti oblici biološkog uništavanja na našoj planeti.

Masakri ptica, jedna od posledica moderne arhitekture i želje da iznutra vidimo napolje, kao i naše potrebe za kućnim ljubimcima, pokazuje da je klimatska promena samo jedan od uzroka planetarnog trenda biološkog propadanja. Taj proces nije od juče. On ima dugu istoriju, a njegova važna epizoda je masovno ubijanje arktičkih kitova u 17. veku, koje je stvorilo veliko bogatstvo i obezbedilo Holandiji mesto među tadašnjim najbogatijim nacijama. Drugim rečima, arktički lov na kitove omogućio je Zlatno doba Holandske republike, eru u kojoj su Rembrandt i Vermeer naslikali dela kojima se i danas divimo.

Masovni pokolj – bezmalo istrebljenje – američkog bizona u 19. veku popločao je put ekspanziji belih doseljenika prema američkom zapadu i istovremeno uništilo hranu i način života američkih starosedelaca. Kao što je tada rekao jedan pukovnik: „Ubijte svakog bizona koga vidite! Svaki mrtav bizon je jedan Indijanac manje“.

Danas se takvi primeri ne samo drastično umnožavaju već se sve više prepliću s ljudskim i drugim oblicima života na ovoj planeti na načine koje smo jedva počeli da primećujemo. Situaciju pogoršavaju klimatske promene, zagrevanje sveta koje izazivaju ljudi. Ublažavanje krize, spasavanje života zahteva ne samo zamenjivanje fosilnih goriva obnovljivim oblicima energije već i istinsko preispitivanje modernog života i njegovih institucija. Drugim rečima, spasavanje morskih zvezda, pinija, ptica i insekata – a u tom procesu i nas samih – postalo je najveća i najvažnija etička obaveza našeg sve opasnijeg doba.

Subhankar Banerjee, TomDispatch.

 

Prevela  Slavica Miletić (Peščanik.net, 26.12.2018.)

Ocijeni...
(0 glasova)

smartphone9Prema preliminarnim analizama kompanije App Annie, preuzimanje aplikacija je tokom ove godine poraslo na 113 milijardi.

Ovo je rast od 10 procenata u odnosu na prošlu godinu. Potrošnja na aplikacije je takođe porasla na preko 76 milijardi dolara. To predstavlja povećanje od 20% u odnosu na 2017. godinu.

Dobijeni rezultati su izvučeni i sa Apple App Store-a i Google Play Store-a, zaključno sa 15. decembrom.

Bez iznenađenja, korisnici su najviše trošili na mobilni gejming. Kada je u pitanju 2019. godina, App Annie predviđa donosi rast trošenja sredstava na aplikacije, što će ići i do 122 milijarde dolara.

Tokom ove godine, prosječan smartfon korisnik je proveo tri sata dnevno koristeći aplikacije, što je porast od 10% u odnosu na prošlu godinu i 20 procenata u odnosu na 2016.

Kada je poredak aplikacija, koje nisu igre, u pitanju - na vrhu se nalazi Facebook Messenger, a prate ga Facebook, WhatsApp i video aplikacija TikTok.

Na petom mjestu je Instagram. Među najpopularnijih pet igara nalaze se Helix Jump, Subway Surfers, PUBG Mobile, Free Fire i Love Balls.

Kada je zarada u pitanju, na vrhu se nalazi Netflix, a slede ga Tinder, Tencent Video, IQIYI i Pandora Music. Igre, koje su najviše zaradile su Fate/Grand Order, Honour of Kings, Monster Strike, Candy Crush Saga i Lineage M.

(NN)

Ocijeni...
(1 glasova)

android3Upravo je otkriveno da 22 aplikacije mogu da budu opasne po sve koji su ih instalirali na svoj Android telefon.

Iako izgledaju kao normalne Google Play Store aplikacije, one zapravo vrše kriminalne radnje u pozadini.

Istraživanje koje je sprovela kompanija Sonos identifikovalo je 22 aplikacije koje su preuzete sa Google Play Storea više od 22 miliona puta.

"Jedina stvar koju korisnici mogu da primijete jeste da ove aplikacije koriste znatno više interneta i troše više baterije nego što je to normalno", izjavili su istraživači.

Riječ je aplikacijama:

1. Sparkle FlashLight – com.sparkle.flashlight
2. Snake Attack – com.mobilebt.snakefight
3. Math Solver – com.mobilebt.mathsolver
4. ShapeSorter – com.mobilebt.shapesorter
5. Tak A Trip – com.takatrip.android
6. Magnifeye – com.magnifeye.android
7. Join Up – com.pesrepi.joinup
8. Zombie Killer – com.pesrepi.zombiekiller
9. Space Rocket – com.pesrepi.spacerocket
10. Neon Pong – com.pesrepi.neonpong
11. Just Flashlight – app.mobile.justflashlight
12. Table Soccer – com.mobile.tablesoccer
13. Cliff Diver – com.mobile.cliffdiver
14. Box Stack – com.mobile.boxstack
15. Jelly Slice – net.kanmobi.jellyslice
16. AK Blackjack – com.maragona.akblackjack
17. Color Tiles – com.maragona.colortiles
18. Animal Match – com.beacon.animalmatch
19. Roulette Mania – com.beacon.roulettemania
20. HexaFall – com.atry.hexafall
21. HexaBlocks – com.atry.hexablocks
22. PairZap – com.atry.pairzap

(Telefrag.rs)

četvrtak, 27 Decembar 2018 00:00

Gmail i problem besplatnog skladištenja mejlova

Ocijeni...
(0 glasova)

gmailOni koji dugo koriste Gmail već ostaju bez 15GB besplatnog prostora za skladištenje, te tragaju za načinima kako da najlakše obrišu na hiljade mejlova, ili kako da ih pametno grupišu da bi oslobodili što više prostora.

Korisnici koji svoj Gmail nalog njeguju skoro čitavu deceniju uskoro bi mogli da budu prinuđeni da plate za dodatni prostor, a pod uslovom da ne obrišu suvišne mejlove i tako naprave mjesta za nove.

Naime, Google još od 2013. godine Gmail korisnicima nudi 15GB besplatnog prostora za skladištenje, koji može da se iskoristi za kako za Gmail, tako i za Google Drive i Google Photo fajlove, a kod mnogih korisnika najveći problem su mejlovi koji zauzimaju i najviše prostora.

Upravo zbog toga je sve više onih koji smišljaju različite procese za jednostavno grupisanje i brisanje mejlova, kao prvi korak se uvijek spominje identifikovanje mejlova koji su spremni za uklanjanje, pa se kao najpodobniji za brisanje pominju promo mejlovi, te druge poruke koje ne sadrže važne informacije. Iako su mejlovi u okviru Gmail-a već grupisani po sekcijama, postoji još jednostavniji način da se pronađu srodni mejlovi koji su spremni za brisanje, a ako se, na primjer, izabere jedan promotivni mejl i potom klikne na ikonicu u obliku tri tačke koja se nalazi u vrhu strane. Nakon što se to uradi dovoljno je da se klikne na opciju “Filter messages like these“, da bi se dobila lista srodnih mejlova koji su spremni za brisanje.

Korisnici koji su isprobali ovaj način održavanja naloga tvrde da je za pola sata moguće ukloniti i do 18 hiljada mejlova, što je oko 3% od ukupnog prostaora kako bi se dobilo na vremenu dok se ne grupišu i druge poruke koje ne sadrže informacije koje su vredne čuvanja.

(PCpress/CNBC)

srijeda, 19 Decembar 2018 00:00

Da li WiFi postaje prošlost?

Ocijeni...
(0 glasova)

wifi1Bez obzira na to koliko nam je promijenio živote, WiFi može da nas nervira zbog toga što je često nedosljedan i nepouzdan, čak i kod korisnika sa malim kućama.

Može da izazove još veću glavobolju kompanijama kojima je potrebna pouzdana mreža za uređaje, naročito na većem području. Neke kompanije zato gledaju da implementiraju novije načine umrežavanja opreme i zaposlenih, a to je u ovom slučaju 5G.

Mobilni internet je već brži od WiFi u mnogim zemljama, među kojima je i Srbija, a prelazak na 5G će osigurati još brže povezivanje. Niska latencija, fleksibilnost, dobra sigurnost i funkcije određivanja prioritetnih podataka takođe su pomogli da 5G postane atraktivan predlog.

Prema pisanju časopisa MIT Technology Review, Audi je među onima koji razmišljaju o privatnim mrežama, pa je ovog ljeta započeo testiranje 5G mreže za svoje robote. Ako im to uspije, Audi bi mogao da iskoristiti 5G kako bi u potpunosti zamijenio svoju WiFi mrežu.

BMW, Daimler i Volkswagen takođe su zainteresovani za 5G, kao i komunalne i brodske luke, zajedno sa proizvodnim, naftnim, gasnim i hemijskim kompanijama. Njemačke kompanije su posebno zainteresovane, prema izvještaju, jer očekuju da će im pomoći da ostanu na čelu napredne proizvodnje kao dio nacionalne inicijative pod dobro poznatim nazivom Industrie 4.0.

Privatne 5G mreže će vjerovatno pokazati dobrobit proizvođačima opreme i kompanijama koje pomažu u upravljanju takvih mreža. Jedna istraživačka kompanija procenjuje da će tržište generisati 356 milijardi dolara za deset godina.

Posebno u bliskoj budućnosti, troškovi mogu da budu ograničavajući faktor za manje kompanije koje su zainteresovane za 5G, a čak se i veće kompanije mogu suočiti sa preprekama u dobijanju spektra bežičnog pristupa koji im je potreban kako bi upravljale svojim mrežama.

Međutim, kada kompanije dobiju svoju opremu i pristup spektru, moći će da izgrade svoje mreže čak i ako im mobilni operateri nisu omogućili 5G za njihove poslovne sajtove.

(vesti-online.com)

Ocijeni...
(0 glasova)

pc1Računar vam je odjednom spor i nemate ideju zašto se vaše aplikacije vuku? Počnite sa sitnim stvarima poput zatvaranja nekoliko kartica, prestanku spremanja svega i svačega na desktop i konačno - čišćenju vašeg tvrdog diska od suvišnih aplikacija. Svi ovi koraci trebalo bi bar malo da pomognu.

Ako i dalje imate problema sa svakodnevnim radom, vrijeme je da isprobate nekoliko alternativnih solucija.

Počistite vaš računar
Ponekad se ne čini, ali kompjuter je mašina kao i svaka druga i traži određen nivo fizičkog održavanja. Pod tim, naravno, mislimo na čišćenje prašine koja se tokom godina korišćenja vjerovatno nakupila na dnu kućišta i među komponentama. Uzrok su tome i ventilatori koji hlade vaše komponente, ali u isto vrijeme privlače čestice nečistoće. Ako ga ne čistite, vremenom će postajati sve toplije i sporije.

Kako se riješiti prašine?
Vaše glavno oružje u ovom slučaju je komprimovani vazduhi u limenci koji može da se kupi u prodavnicama opreme za računare. Ako imate laptop, obratite pažnju gdje ga ostavljate poslije korišćenja. Neki prenosnici imaju ventilatore koji služe za hlađenje komponenti i donjeg dijela kućišta, što znači da stavljanje računara na bilo šta osim vaše ruke i čistog stola po pravilu rezultira uvlačenjem prašine i spomenutim pregrijavanjem.

I molimo vas - ne usisavajte prašinu iz kućišta usisivačem jer možete da oštetite računar.

Da li znate koji se programi pokreću pri pokretanju računara?
Bez obzira da li imate Windowse ili macOS, vaš računar uvijek pri pokretanju pokreće unapred određeni niz programa. Ovo je vrlo korisno ako se radi o aplikacijama koje moraju biti aktivne sve vrijeme (najbolji primjer su antivirusi), ali kao i kod svih stvari u životu - previše može naštetiti.

Ako imate prevelik broj programa koji se pokreću u StartUp fazi, postoji šansa da će se računar pokretati, pa čak i raditi sporije. Ovome možete doskočiti na vrlo jednosavan način. Na Macu idite u System Preferences > Users and Groups > Login Items. Tamo pronađite aplikacije koje vam ne trebaju i obrišite ih sa popisa. Ista stvar važi i za Windowse - pokrenite Task Manager, tamo odaberite karticu Startup i u njoj deaktivirajte neželjene aplikacije.

Oslobodite prostor na disku
Koliko ste puta instalirali masivnu aplikaciju i poslije na nju potpuno zaboravili? Ne brinite - to se dešava svima, pogotovo u eri kada zapremnina stolnih računara bez problema premašuje 1 terabajt prostora. U svakom slučaju, ako ikad odlučite malo da oslobodite prostor na vašem kompjuteru, bacite pogled na aplikacije koje ne koristite - i deinstalirajte ih. Ako ni to nije dovoljno, otvorite mapu Downloads i obrišite sve užase koje ste ostavili tamo. Konačno, ispraznite koš za smeće.

Naravno, ako ni sve navedeno ne pomaže, vrijeme je da pogledate sva mjesta na kojima ste spremali datoteke i provjerite koliko mjesta zauzimaju. Konačno - ako sve navedeno ne pomaže, velike su šanse da je krivac za hrpu zauzetog prostora na vašem računaru vaš operativni sistemv i njegova brzorastuća kolekcija privremenih datoteka.

Za ovakvo nešto najbolje je posegnuti za specijalizovanim aplikacijama. Ako imate Mac, dobro će vam doći CleanMyMac. Što se PC-ja tiče, rješenje se nalazi u samom operativnom sistemu. Storage Sense je automatski alat koji Windowsima omogućuje da automatski brišu privremene podatke, dok vam Disk Cleanup daje malo veću kontrolu nad brisanjem nepotrebnih podataka, piše Tportal.hr.

(TPortal)

nedjelja, 16 Decembar 2018 00:00

Najgore lozinke na svijetu u 2018. godini

Ocijeni...
(0 glasova)

lozinkaBez obzira na to koliko se vodi računa o bezbjednosti ovih dana, i dalje se dešavaju velika probijanja sigurnosti, a na meti su čak i najveće svjetske kompanije. Korisnički lični podaci i bitne finansijske informacije su konstantno pod rizikom da budu kompromitovani.

S druge strane, veliki je broj korisnika koji još uvijek nisu naučili kako da kreiraju jake lozinke, samim tim mameći hakere. Godišnja lista najpopularnijih svjetskih lozinki postoji još od prvih dana interneta, ali se iste slabe lozinke i dalje pojavljuju u vrhu kao izbor najvećeg dela korinika u "zaštiti od hakovanja".

Prema analizi kompanije SplashData, 2018. je peta godina uzastopno u kojoj "123456" i "password" zauzimaju prva dva mjesta na listi 100 najgorih lozinki na svijetu. Među najpopularnijim su i "123456789", "12345678", "12345", "111111" i "1234567".

Dvije lozinke sa ove liste su zapravo i pojačale svoju popularnost u poređenju sa izvještajem iz 2017. godine, dok je šest poptpuno novih na listi. Isto važi i za "sunshine" i "princess", koje su rangirane na osmom i jedanaestom mjestu. Na listu su dospjele i lozinke poput "football", "monkey" i "donald".

SplashData svoje informacije i analize crpi iz baze podataka sa preko pet miliona lozinki koje su procurjele na internetu. Preporuka je da se zaborave lozinke koje se lako pamte i da se koriste servisi kao što je LastPass i slični.

(PhoneArena)

utorak, 11 Decembar 2018 00:00

'Voyager 2' ušao u međuzvjezdani prostor

Ocijeni...
(0 glasova)

satelitSvemirska letjelica "Voyager 2" ušla je u međuzvjezdani prostor, objavila je NASA. Tto je čini drugim, ljudskom rukom izgrađenim, objektom koji je ušao u "prostor između zvijezda".

NASA je utvrdila da je Voyager 2, lansiran 1977., prešao 'granicu' jer su njegovi instrumenti zabilježili oštar pad aktivnosti solarnih vjetrova.

Ta promjena ukazuje na to da je "Voyager 2" napustio pojas solarnih vjetrova koji okružuju Sunčev sistem, odnosno heliosferu.
Šalje informacije s ruba Sunčevog utjecaja

Voyager 2 napustio je heliosferu pet godina nakon sestrinske sonde Voyagera 1.

Na drugom Voyageru instrumenti još rade i inženjeri NASA-e su još uvijek s njim u kontaktu.

"Voyager ima posebno mjesto u našoj floti. To što nam šalje informacije s ruba Sunčevog utjecaja omogućuje nam da provirimo u zaista neistraženo područje", rekla je jedna od direktorica u NASA-i Nicola Fox.

 

(Agencije)

Ocijeni...
(0 glasova)

internetsigurnostNore Efron je jednom napisala fantastičan esej o trajektoriji svoje i tuđih zaljubljenosti u imejl, od oduševljenja otkrićem tog brzog, novog načina komunikacije do pakla što ne možemo da ga isključimo.

Ja se tako osećam prema celom internetu.

U početku je to bio san o širenju znanja i boljoj povezanosti, da bi prerastao u noćnu moru manipulantskih, zadrtih stavova i metastazirane mržnje.

Pre nego što je počeo da šalje bombe Baraku Obami, Hilari Klinton i drugima, Sezar Sajok je ohrabrenje pronašao onlajn – u smislu da je mogao da urla od ozlojeđenosti i besa na pozornici gde ne samo da ga niko nije kritikovao zbog toga već su mu i odgovarali na isti način. U trenutku kada je uhapšen na Floridi, "Sajok se uklapao u poznati profil modernog ekstremiste, radikalizovanog onlajn i uvučenog u vrtlog stranačkog besa", naveo je Tajms.

Robert Bauers, optužen za ubistvo 11 Amerikanaca jevrejskog porekla u Pitsburgu jutro posle hapšenja Sajoka, čuvao je svoje ludilo i gajio krvave fantazije u tom istom onlajn vrtlogu. Dok je Sajok svoje gadne niše stvorio na Fejsbuku i Tviteru, Bauers je našao još sigurniju luku za svoje rasističke, ksenofobične, antisemitske strasti na Gabu, dve godine staroj društvenoj mreži koja služi kao odgajalište belih nacionalista. Tu se skupljaju, saosećaju i podstiču jedni druge sa efikasnošću koja ne postoji oflajn.

Dilan Ruf je na internetu sa njegovom privatnošću i anonimnošću istraživao belački rasizam i formulisao svoje zlo uverenje da je nasilje neophodno. Onda je otišao u crkvu u Čarlstonu, Južna Karolina, i ubio devet Afroamerikanaca u junu 2015.

Na Fejsbuku je Alek Minasijan postovao zakletvu da će "podsticati pobunu" među muškarcima u "nevoljnom celibatu" koji žene oko sebe ne mogu da zainteresuju za seks. Onda je svojim kombijem pokosio desetoro u Torontu u aprilu.

Enklave interneta oblikovale su viđenje sveta svih ovih muškaraca.

Internet je alatka bez premca za učenje, povezivanje i konstruktivnu izgradnju zajednica. Ali je bez konkurencije kada je reč o širenju laži, sužavanju interesovanja i eroziji opšteg dobra. On stvara teroriste. On seje neprijateljstvo širenjem kombinacije tačnih i netačnih podataka da na kraju nije moguće odrediti šta je istina a šta nije.

Na konferenciji u Briselu, Tim Kuk, izvršni direktor Epla, upozorio je da "platforme i algoritmi koji su obećavali da će nam poboljšati živote zapravo pogoršavaju najgore ljudske tendencije".

"Otpadnički pojedinci, pa čak i vlade, iskoristili su poverenje korisnika da bi produbili invazije, podstakli nasilje i potkopali naš zajednički osećaj šta je istina a šta nije", rekao je on.

To je rekao 24. oktobra – pre Sajokovog hapšenja, pre Bauersovog sumanutog pohoda, pre nego što je Žair Bolsonaro, desničarski populista, pobedio na predsedničkim izborima u Brazilu. Tajms je objavio da su Bolsonarove pristalice navodno pokušale da naškode njegovom protivniku tako što su Fejsbukovu aplikaciju za poruke WhatsApp preplavile "političkim sadržajem prepunim pogrešnih informacija o lokacijama i radnom vremenu biračkih mesta".

U tom istom članku se navodi da je pretraga reči "Jevreji" na foto-sajtu Instagram 29. oktobra dovela do 11.696 postova sa haštegom #jewsdid911 gde se oni krive za napade na Svetski trgovinski centar 11. septembra, uz još isto tako groteskne slike i snimke koji demonizuju Jevreje. Antisemitizam možda jeste drevan, ali ovaj način isporuke antisemitizma je potpuno moderan.

Ne znam kako možemo da pomirimo slobodu govora i izražavanja sa boljim uređivanjem interneta, ali sam siguran da moramo tom izazovu da pristupimo što pre i ozbiljnije nego do sada. Demokratija je ugrožena. Kao i naši životi.

 

(Nedeljnik.rs)

 

Stranica 15 od 18

S5 Box